Prevalencija malnutricije kod hospitalizovanih pacijenata kreće se od 20-50%. Procena nutritivnog  statusa I skrining nutritivnog rizika predstavljaju važan pristup u lečenju bolničkih pacijenta sa ciljem  utvrđivanja rizika od malnutricije ili ciljem detaljnog dijagnostifikovanja akutne ili hronične manutricije.

Postojanje bilo kog oblika malnutricije utiče na tok lečenja i ishod bolesti, dovodi do usporenog i otežanog zarastanja rana I anastomoza, povećane učestalosti infektivnih komplikacija, povećanja stope mortaliteta, produžene hospitalizacije i povećanja troškova lečenja. Optimizacija nutritivnog statusa, edukacija pacijenata I zdravstvenog osoblja sa ciljem poboljšanja ishoda lečenja, predstavljaju premise rada Nacionalnog udruženja za kliničku ishranu Srbije.

Rana primena enteralne ishrane preko sondi indikovana je kod bolesnika koji ne mogu da uzimaju hranu oralnim putem. Pored drugih ovo su I bolesnici nakon: opsežnih hirurških intervencija na glavi, vratu I gastrointestinalnom traktu zbog malignoma, teških trauma I u stanju pothranjenosti u vreme hirurške intervencije.

Prema preporukama Evropskog udruženja za kliničku nutriciju i metabolizam (ESPEN), kod odraslog kritično obolelog pacijenta, kada per os unos nije moguć, davati/započeti ranu EN (unutar 48h), umesto da se uključi rana parenteralna ishrana.

Primena parenteralne ishrane u postoperativnom periodu indikovana je u slučaju razvoja komplikacija koje remete normalno funkcionisanje gastrointestinalnog trakta sa nesposobnošću unosa (oralno, enteralno) I absorpcije adekvatne količine hranljivih materija u period dužem od 7 dana.